ПОВРЕДЕ КОД ДЕЦЕ
Нагњечења - вероватно најчешћа повреда уопште. Интегритет коже је очуван, али у зависности од интензитета повреде постоји мањи или већи поткожни подлив, модрица, са више или мање израженим болом. Помаже локално хлађење, по потреби може се дати нешто за болове, парацетамол или ибупрофен, према узрасту и тежини детета.
Огуљотина - повреда код које постоји огољен део коже, болан због надражаја бројних нервних завршетака, са капиларним, тачкастим крварењем. Рану, по могућству, опрати водом и сапуном будући да је најчешће у рани присутна земља, песак, ситни каменчићи, трава и слично. Рану треба заштитити, ако је мања, ханзапластом одговарајућег облика и величине, или ако је већа, стерилном газом и фиксирати завојем. По потреби дати нешто од поменутих лекова за болове.
Посекотина - рана правилног облика, глатких ивица, различите дубине, карактерише је бол и крварење. Рану не испирати, из разлога што се испирањем спирају фактори коагулације који поспешују процес природног згрушавања крви и заустављања крварења! Најбоље рану заштитити стерилном газом и снажно фиксирати тзв. компресивним завојем, чиме се осигурава заустављање крварења. Већина посекотина мора бити дефинитивно хируршки збринута!
Раздеротина - дубока, болна рана неправилних ивица, неједнаке дубине, различитог интензитета крварења. Рану заштитити стерилном газом, не испирати, фиксирати завојем, по потреби дати средство за болове, обезбедити транспорт до установе где ће рана бити адекватно хируршки обрађена, одстрањена евентуална страна тела и дефинитивно збринута.
Уганућа - доста честе повреде зглобова и зглобних веза, тетива и лигамената који дају стабилност зглобу, при чему локално постоји већи или мањи еластичан оток, пасивни и активни покрети су болни, али је функција зглоба очувана. Међу најчешће повређиваним зглобовима је скочни зглоб. Потребно је обезбедити мировање, локално хлађење првих 24х, дати средство за болове, а нога треба да буде у хоризонтали или још боље благо подигнута, у тзв. елевацији, да би се смањила величина отока.
Ишчашење - веома болна повреда, последица снажне трауме, при чему је зглоб ван функције, анатомски односи у зглобу и зглобним везама су измењени, изражен је оток, бол, деформитет повређеног зглоба. Неопходна је имобилизација и стручно, ортопедско збрињавање, репозиција, тј. враћање зглобних структура у анатомски однос који обезбеђује функцију зглоба.
Преломи - у зависности од природе повреде, могу бити отворени или затворени, комплетни или инкомплетни.У дечјем узрасту, најчешћи су преломи подлактице, услед пада на испружену шаку, преломи кључне кости при паду на раме, преломи костију доњих екстремитета и карлице, преломи кичменог стуба, најчешће у саобраћајном трауматизму. Постоји бол, оток, деформитет, поремећај функције екстремитета или деформитет у пределу прелома нпр. костију носа или лица. Неопходна је имобилизација, дати средство за болове, ортопедско збрињавање.
Опекотине, опаротине - чак и на малој површини, врло болне повреде, прва помоћ састоји се у испирању опечене или опарене површине текућом, хладном водом или облагању влажним хладним компресама током 10 мин, што је време потребно за постизање привременог аналгетског ефекта. Одстранити пажљиво делове гардеробе натопљене врелом течношћу или делове гардеробе који би могли услед накнадног отока отежавати циркулацију у периферним деловима тела. Дефинитивна процена степена опекотине могућа је тек трећег дана од настанка повреде. До тада опечену површину треба збринути адекватном хируршком методом, уз локалну апликацију масти са антисептичким својствима, нпр. Дермазин, без отварања пликова и була, пожељно је дати средство за ублажавање болова.
Крварење из носа - може почети спонтано, након кашља или кијања, и тада углавном из леве ноздрве, али је чешће последица трауме, често сасвим баналне. Дете нагнути напред, прстом стиснути страну која крвари уз носни септум при чему током 5 до 10 мин. најчеће долази до престанка крварења. Ефекат је бољи ако се користи хладна облога за компресију. Ако је крварење веома обилно, учестало или након краткотрајног престанка нос крвари поново, потребна је консултација специјалисте ОРЛ и адекватан третман.
Огуљотина - повреда код које постоји огољен део коже, болан због надражаја бројних нервних завршетака, са капиларним, тачкастим крварењем. Рану, по могућству, опрати водом и сапуном будући да је најчешће у рани присутна земља, песак, ситни каменчићи, трава и слично. Рану треба заштитити, ако је мања, ханзапластом одговарајућег облика и величине, или ако је већа, стерилном газом и фиксирати завојем. По потреби дати нешто од поменутих лекова за болове.
Посекотина - рана правилног облика, глатких ивица, различите дубине, карактерише је бол и крварење. Рану не испирати, из разлога што се испирањем спирају фактори коагулације који поспешују процес природног згрушавања крви и заустављања крварења! Најбоље рану заштитити стерилном газом и снажно фиксирати тзв. компресивним завојем, чиме се осигурава заустављање крварења. Већина посекотина мора бити дефинитивно хируршки збринута!
Раздеротина - дубока, болна рана неправилних ивица, неједнаке дубине, различитог интензитета крварења. Рану заштитити стерилном газом, не испирати, фиксирати завојем, по потреби дати средство за болове, обезбедити транспорт до установе где ће рана бити адекватно хируршки обрађена, одстрањена евентуална страна тела и дефинитивно збринута.
Уганућа - доста честе повреде зглобова и зглобних веза, тетива и лигамената који дају стабилност зглобу, при чему локално постоји већи или мањи еластичан оток, пасивни и активни покрети су болни, али је функција зглоба очувана. Међу најчешће повређиваним зглобовима је скочни зглоб. Потребно је обезбедити мировање, локално хлађење првих 24х, дати средство за болове, а нога треба да буде у хоризонтали или још боље благо подигнута, у тзв. елевацији, да би се смањила величина отока.
Ишчашење - веома болна повреда, последица снажне трауме, при чему је зглоб ван функције, анатомски односи у зглобу и зглобним везама су измењени, изражен је оток, бол, деформитет повређеног зглоба. Неопходна је имобилизација и стручно, ортопедско збрињавање, репозиција, тј. враћање зглобних структура у анатомски однос који обезбеђује функцију зглоба.
Преломи - у зависности од природе повреде, могу бити отворени или затворени, комплетни или инкомплетни.У дечјем узрасту, најчешћи су преломи подлактице, услед пада на испружену шаку, преломи кључне кости при паду на раме, преломи костију доњих екстремитета и карлице, преломи кичменог стуба, најчешће у саобраћајном трауматизму. Постоји бол, оток, деформитет, поремећај функције екстремитета или деформитет у пределу прелома нпр. костију носа или лица. Неопходна је имобилизација, дати средство за болове, ортопедско збрињавање.
Опекотине, опаротине - чак и на малој површини, врло болне повреде, прва помоћ састоји се у испирању опечене или опарене површине текућом, хладном водом или облагању влажним хладним компресама током 10 мин, што је време потребно за постизање привременог аналгетског ефекта. Одстранити пажљиво делове гардеробе натопљене врелом течношћу или делове гардеробе који би могли услед накнадног отока отежавати циркулацију у периферним деловима тела. Дефинитивна процена степена опекотине могућа је тек трећег дана од настанка повреде. До тада опечену површину треба збринути адекватном хируршком методом, уз локалну апликацију масти са антисептичким својствима, нпр. Дермазин, без отварања пликова и була, пожељно је дати средство за ублажавање болова.
Крварење из носа - може почети спонтано, након кашља или кијања, и тада углавном из леве ноздрве, али је чешће последица трауме, често сасвим баналне. Дете нагнути напред, прстом стиснути страну која крвари уз носни септум при чему током 5 до 10 мин. најчеће долази до престанка крварења. Ефекат је бољи ако се користи хладна облога за компресију. Ако је крварење веома обилно, учестало или након краткотрајног престанка нос крвари поново, потребна је консултација специјалисте ОРЛ и адекватан третман.
ЕПИ НАПАД, ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ ...
Епи напад - циљ прве помоћи је спречити повређивање, нпр. постављањем шаке или јастучета под главу детета, и спречити аспирацију евентуално повраћеног садржаја, стављењем детета у положај на страну, не ограничавати му покрете, не гурати детету прсте у уста, вадити језик, не давати му лекове, храну или течност на уста непосредно након напада, будући да се напад може поновити - ризик повраћања и аспирације!
Фебрилне конвулзије -„ФРАС“ - губитак свести детета праћен грчевима који настаје у току повишене температуре, нарочито ако истовремено постоји и дехидратација, представља непријатно и трауматично искуство за родитеље, чак и за искусније здравствене раднике. Дете при повишеној телесној температури изгуби свест, преврне очи, тзв. „поглед преко главе“, има грчеве руку и ногу, кркља, услед грчења међуребарних мишића и дијафрагме, због чега већина лаика мисли да ће се дете угушити, и покушава да му помогне извлачењем језика у гурањем прстију у уста,чиме заправо више отежава дисање детета обзиром на узраст. ПРВА ПОМОЋ - дете поставити у положај на бок, ради спречавања евентуалне аспирације повраћеног желудачног садржаја, спречити повређивање стављањем своје руке или подметача под главу, скинути вишак гардеробе, не ограничавати покрете детета, не гурати му прсте у уста и вадити језик. Дати ректиолу Диазепам клизме, сачекати са стављањем супозиторије антипиретика до престанка напада-конвулзије су самоограничавајуће, спонтано престају, по смиривању грчева умирити дете, хидрирати по потреби. Деци која су већ имала атипичне конвулзије, што значи да су трајале преко 15 мин или су се поновиле у току исте фебрилности, дати ректиолу Диазепам по упутству. Консултовати педијатра.
Фебрилне конвулзије -„ФРАС“ - губитак свести детета праћен грчевима који настаје у току повишене температуре, нарочито ако истовремено постоји и дехидратација, представља непријатно и трауматично искуство за родитеље, чак и за искусније здравствене раднике. Дете при повишеној телесној температури изгуби свест, преврне очи, тзв. „поглед преко главе“, има грчеве руку и ногу, кркља, услед грчења међуребарних мишића и дијафрагме, због чега већина лаика мисли да ће се дете угушити, и покушава да му помогне извлачењем језика у гурањем прстију у уста,чиме заправо више отежава дисање детета обзиром на узраст. ПРВА ПОМОЋ - дете поставити у положај на бок, ради спречавања евентуалне аспирације повраћеног желудачног садржаја, спречити повређивање стављањем своје руке или подметача под главу, скинути вишак гардеробе, не ограничавати покрете детета, не гурати му прсте у уста и вадити језик. Дати ректиолу Диазепам клизме, сачекати са стављањем супозиторије антипиретика до престанка напада-конвулзије су самоограничавајуће, спонтано престају, по смиривању грчева умирити дете, хидрирати по потреби. Деци која су већ имала атипичне конвулзије, што значи да су трајале преко 15 мин или су се поновиле у току исте фебрилности, дати ректиолу Диазепам по упутству. Консултовати педијатра.
УЈЕДИ ИНСЕКАТА
Ујед осе, пчеле, стршљена - локално постоји бол, оток, црвенило, ређе свраб, а код уједа пчеле на месту убода остаје жаока у виду малог црног трна, коју је потребно одстранити.Пожељно је локално хлађење, по потреби маст са антиалергијским својствима (Синопен, Хипергел), ређе кортикостероидне масти типа Синодерм-а. Код преосетљиве деце постоји ризик анафилактичког шока, по живот опасне системске реакције са отоком лица, усана, језика, гушењем, развојем копривњаче и свраба по целом телу, падом притиска и губитком свести! Деци која су већ имала сличну реакцију, одмах по уједу дати антихистаминик, лек који ублажава или потпуно спречава алергијску реакцију (Пресинг, Аериус) и затражити стручну помоћ.
Уједи паука и мрава - најчешће проузрокује локалну реакцију у виду тврдог, црвеног испупчења на месту уједа, праћеног интензивним сврабом, тзв. строфуле. Често се након једног уједа, јавља више идентичних промена, на различитим деловима тела.
Саветује се локално мазање Синопен-ом и сличним мастима, помаже кречно млеко, које хлади, дезинфикује и ублажава свраб. Само у случају већег броја промена, потребно је дати лек у виду сирупа мањој или таблета већој деци (Пресинг, Аериус).
Уједи паука и мрава - најчешће проузрокује локалну реакцију у виду тврдог, црвеног испупчења на месту уједа, праћеног интензивним сврабом, тзв. строфуле. Често се након једног уједа, јавља више идентичних промена, на различитим деловима тела.
Саветује се локално мазање Синопен-ом и сличним мастима, помаже кречно млеко, које хлади, дезинфикује и ублажава свраб. Само у случају већег броја промена, потребно је дати лек у виду сирупа мањој или таблета већој деци (Пресинг, Аериус).